Obračun zarada za više zaposlenih — kalkulator (2026)

Šest komponenti obračuna

Svaka mesečna zarada u Srbiji ima istu strukturu. Polazimo od bruto 1 — ugovorene zarade iz ugovora o radu, koja uključuje osnovnu zaradu, minuli rad (0,4% po godini staža kod istog poslodavca, ako kolektivni ugovor ne propisuje više), stimulacije, naknade za topli obrok i regres (od 2024. više nisu izuzeti), i sve ostalo što čini zaradu po Zakonu o radu.

Iz bruto 1 se zatim oduzima neoporezivi iznos od 34.221 RSD mesečno za 2026. godinu — to je olakšica koja se primenjuje samo na osnovicu poreza na dohodak, ne i na osnovicu doprinosa. Razlika između bruto 1 i neoporezivog iznosa je poreska osnovica, na koju se primenjuje stopa poreza od 10%. Član 15a ZPDG (Sl. glasnik RS br. 6/2026)

Doprinosi se obračunavaju zasebno, na osnovicu koja je bruto 1 ograničena minimumom i maksimumom (vidi sledeću podsekciju). Doprinosi zaposlenog ukupno iznose 19,90% i odbijaju se iz bruto 1 — PIO 14%, zdravstveno 5,15%, nezaposlenost 0,75%. Doprinosi poslodavca iznose dodatnih 15,15% i plaća ih poslodavac iz svojih sredstava, povrh bruto 1 — PIO 10%, zdravstveno 5,15% (doprinos za nezaposlenost na teret poslodavca je ukinut 1.1.2019, Sl. glasnik RS br. 95/2018). Član 44 ZDOSO (Sl. glasnik RS br. 6/2026)

Neto je iznos koji zaposleni dobija na račun: bruto 1 minus porez minus doprinosi zaposlenog. Bruto 2 je ukupan trošak poslodavca: bruto 1 plus doprinosi poslodavca (15,15% × osnovica). Za zaposlenog sa platom u opsegu 51.297–732.820 RSD bruto 1, pravilo palca je bruto 2 = bruto 1 × 1,1515.

Minimalna i maksimalna osnovica doprinosa

ZDOSO propisuje da se doprinosi obračunavaju na osnovicu koja ima donji i gornji prag. Za 2026. godinu, donji prag (najniža mesečna osnovica) iznosi 51.297 RSD — ako zaposleni ima ugovorenu bruto 1 manju od ovoga, doprinosi se ipak obračunavaju na 51.297 RSD i poslodavac plaća razliku. Gornji prag (najviša mesečna osnovica) iznosi 732.820 RSD — sve iznad ovoga ne podleže doprinosima. čl. 36–38, 42 ZDOSO (Sl. glasnik RS br. 112/2025)

Praktično: zaposleni sa platom 40.000 RSD bruto 1 dobija neto koji je niži od proporcionalnog (jer mu se odbijaju doprinosi na 51.297, ne na 40.000), a poslodavac plaća više nego što bi proporcionalno na 40.000. Sa druge strane, zaposleni sa platom 1.000.000 RSD bruto 1 plaća doprinose samo na 732.820 — efektivna stopa doprinosa za njega pada, pa je odnos neto/bruto kod visokih plata povoljniji.

Za zaposlene sa skraćenim radnim vremenom osnovica se obračunava srazmerno: zaposleni na pola radnog vremena ima minimalnu osnovicu 25.649 RSD (50% od 51.297). Puno radno vreme je 174 časa mesečno; svako odstupanje srazmerno koriguje osnovicu po članu 38 ZDOSO.

Bolovanje i porodiljsko — drugi režim

Tokom bolovanja do 30 dana, zaposleni dobija naknadu zarade koju plaća poslodavac — 65% prosečne zarade zaposlenog za poslednjih 12 meseci (osim u slučajevima profesionalne bolesti i povrede na radu, gde je 100%). Od 31. dana, naknadu plaća RFZO, a poslodavac obračunava i traži refundaciju. Bolovanje se prijavljuje na PPP-PD pod posebnim šiframa, sa punim doprinosima i porezom kao da je redovna zarada.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta plaća RFZO u potpunosti, ali se obračun i prijava i dalje rade preko poslodavca. Naknada se obračunava na osnovu prosečne zarade zaposlene za 18 meseci pre porodiljskog (ili kraće, po pravilima ZSZ-a). I ovo se prijavljuje na PPP-PD pod posebnim šiframa prihoda.

Topli obrok i regres — od 2024. oporezivi kao zarada

Pre izmena ZPDG-a koje su stupile na snagu 1.1.2024, naknade za topli obrok i regres za godišnji odmor imale su posebne neoporezive iznose i bile su izuzete od doprinosa. Od 2024. taj režim više ne postoji — obe naknade se sada tretiraju kao deo zarade i ulaze u bruto 1, sa punim porezom (10% iznad neoporezivog) i doprinosima (19,90 + 15,15%).

Ovo je najčešća greška u 2024–2026: poslodavci koji su decenijama vodili topli obrok i regres izdvojeno u obračunu, sada moraju da te iznose pribroje bruto 1 i obračunaju ih kao redovnu zaradu. Posledica je nešto veća poreska osnovica i nešto veći doprinosi, ali knjigovodstveno mnogo jednostavniji obračun. Poreska kontrola redovno proverava ovaj prelaz.

Zarada direktora — minimum i obaveze

Direktor DOO mora biti prijavljen na obavezno socijalno osiguranje i mora primati zaradu na koju se plaćaju porez i doprinosi. Minimalna zarada direktora je najniža mesečna osnovica doprinosa — 51.297 RSD bruto 1 za 2026, što daje bruto 2 oko 59.068 RSD mesečno (~708.816 RSD godišnje trošak firme samo za direktora).

Ova obaveza važi i u mesecima kada DOO ne ostvaruje prihod. Direktor koji je ujedno i osnivač ne može „raditi besplatno" — Zakon o privrednim društvima i ZDOSO traže prijavu i uplatu doprinosa. Alternativa je angažovanje direktora na nepuno radno vreme (sa srazmerno smanjenom osnovicom) ili izbor zakonskog zastupnika koji nije zaposlen, ali to ima posebne poreske i pravne posledice koje treba proceniti sa savetnikom. čl. 13, 36–38 ZDOSO

Isplata zarade

Po Zakonu o radu (član 110), zarada se isplaćuje najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec, osim ako kolektivni ugovor ne propisuje raniji rok. U praksi to znači: zarada za januar mora biti na računu zaposlenog do 31. januara — iako se najčešće isplaćuje 25.–30. u mesecu.

PPP-PD obrazac

Najkasnije na dan isplate zarade. Podnosi se elektronski preko portala ePorezi. Ako u datom mesecu uopšte ne isplatite zaradu, i dalje imate obavezu da do kraja narednog meseca podnesete PPP-PD i platite doprinose na minimalnu osnovicu (51.297 RSD) za svakog prijavljenog zaposlenog. čl. 41 ZPPPA ZPPPA + Pravilnik o PPP-PD (Sl. glasnik RS br. 74/2013, 118/2013, 66/2014, 71/2014 sa izmenama)

Plaćanje doprinosa i poreza

Istog dana kad i isplata zarade. Porez i doprinosi se uplaćuju na zasebne uplatne račune Poreske uprave (po vrsti: PIO, zdravstvo, nezaposlenost, porez na dohodak), ali jednim nalogom po vrsti, sa zbirnim iznosom za sve zaposlene u tom mesecu. ePorezi automatski generiše uplatne naloge na osnovu podnetog PPP-PD obrasca. Zarada bez plaćenih doprinosa istog dana je prekršaj — Poreska uprava blokira račune za neizmirene obaveze.

Polugodišnji i kvartalni izveštaji?

Ne. PPP-PD je mesečni i to je glavni izveštaj koji poslodavac podnosi za zarade. Stari režim sa polugodišnjim ili kvartalnim obračunima više ne postoji — ujedinjen je u mesečnu prijavu PPP-PD od kada je sistem ePorezi prešao na pojedinačno prijavljivanje (Pravilnik o poreskoj prijavi za porez po odbitku, Sl. glasnik RS br. 74/2013 sa izmenama).

PPP-PO godišnja potvrda zaposlenima

Do 31. januara naredne godine, poslodavac izdaje svakom zaposlenom PPP-PO potvrdu — sumarni iznos isplaćenih zarada, plaćenih poreza i doprinosa za prethodnu godinu. Zaposleni je koristi za godišnju prijavu (PP-GPDG) ako pređe neoporezivi prag, ili za potrebe banke, kredita, vize, itd.

Kazne za propuste

Neblagovremeno podnošenje PPP-PD ili kašnjenje u uplati nose novčane kazne i zateznu kamatu. Za pravno lice raspon kazne je 100.000 – 2.000.000 RSD, a za odgovorno lice (direktor, ovlašćeni knjigovođa) 10.000 – 500.000 RSD. Zatezna kamata je referentna stopa NBS plus 10 procentnih poena godišnje, od dana dospeća do dana uplate. čl. 75, 177–179 ZPPPA