Bruto-neto kalkulator plate za 2026.

Bruto 1 — polazna ugovorna plata

Bruto 1 je iznos koji se pojavljuje u ugovoru o radu, u rešenju o zaradi, u obračunskom listiću i u PPP-PD pojedinačnoj poreskoj prijavi koju poslodavac podnosi PURS-u. To je bruto pre odbitka bilo čega — pre poreza, pre doprinosa zaposlenog, pre dodatnih doprinosa poslodavca. U praksi je bruto 1 ono što ljudi podrazumevaju kad kažu „imam ugovor na 120 hiljada“, mada je stvarno preuzet iznos uvek niži.

Bruto 1 obuhvata osnovnu zaradu po radnom mestu, dodatak za minuli rad (najmanje 0,4% osnovne zarade po godini staža — čl. 108 Zakona o radu), naknadu za rad noću, prekovremeni i rad praznikom, ali i topli obrok i regres koji su, od izmena ZPDG primenjenih od 1.1.2019, deo zarade i podležu standardnom režimu poreza i doprinosa kao i ostatak plate. Drugim rečima, kad se na obračunskom listiću pojave odvojeno topli obrok i regres — to ne znači da se obračunavaju drugačije; oni se samo statistički prate.

Neoporezivi iznos — 34.221 RSD za 2026.

Pre nego što se primeni poreska stopa, država iz svake bruto 1 plate „skida“ neoporezivi iznos. Za 2026. godinu taj iznos je 34.221 RSD mesečno za puno radno vreme, što je +20,4% u odnosu na 28.423 RSD koliko je važilo 2025. Pravni osnov je član 15a ZPDG; iznos se godišnje usklađuje po čl. 12a ZPDG i objavljuje u Sl. glasniku. Član 15a ZPDG (Sl. glasnik RS br. 6/2026 od 23.01.2026)

Logika neoporezivog iznosa je jednostavna — minimalni nivo zarade, otprilike na nivou egzistencijalnog praga, oslobođen je obaveznog poreza na dohodak. Praktično, ako vam je bruto 1 tačno 34.221 RSD ili niži, porez na dohodak na zaradu je 0 RSD (ali doprinosi se i dalje obračunavaju, na minimalnu osnovicu — videti niže). Ako je bruto 1 100.000, porez se računa samo na 65.779 RSD (100.000 − 34.221), tj. iznosi 6.578 RSD. Kako bruto raste, „efekat“ neoporezivog iznosa proporcionalno opada — kod visokih plata 34.221 RSD je manji deo poreske osnovice.

Za skraćeno radno vreme, neoporezivi iznos se srazmerno umanjuje. Ako zaposleni radi 4 sata umesto 8, neoporezivi za njega je 17.110,5 RSD; ako radi 6 sati, 25.665,75 RSD. Poslodavac je dužan da u obračunu iskazuje proporcionalni deo — kalkulator iznad pretpostavlja puno radno vreme i to treba imati u vidu kod radnih odnosa skraćenog radnog vremena.

Porez na dohodak — 10%

Stopa poreza na zaradu je 10% i propisana je članom 16, stav 1 ZPDG: „Zarada iz čl. 13. do 14b ovog zakona oporezuje se po stopi od 10%.“ Stopa nije progresivna — bez obzira da li je vaš bruto 1 50.000 ili 800.000 RSD, na deo iznad neoporezivog iznosa primenjuje se ista stopa 10%. Član 16, stav 1 ZPDG (Sl. glasnik RS br. 24/2001 — 109/2025)

Progresivnost u srpskom sistemu oporezivanja zarada postoji, ali se realizuje kroz godišnji porez na dohodak građana po čl. 87 ZPDG (videti odeljak „Rokovi“ niže) — to je dodatni porez koji se plaća jednom godišnje na ukupan godišnji prihod iznad trostrukog proseka. Mesečni obračun na zaradu uvek koristi ravnu stopu 10%; godišnji se nadoknađuje posebno.

Praktična mehanika u obračunskom listiću: poslodavac uzme bruto 1, oduzme 34.221 RSD, ostatak pomnoži sa 0,10 i dobije iznos poreza koji odbije iz plate i uplati na uplatni račun PURS-a istog dana kad se plata isplati. Ako je razlika negativna (bruto ispod neoporezivog), porez je 0 RSD — bez „povraćaja“; neoporezivi iznos se ne prenosi u sledeći mesec.

Doprinosi zaposlenog — 19,90%

Pored poreza, iz bruto 1 plate odbijaju se i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koji terete zaposlenog. Ukupna stopa je 19,90% i deli se na tri stavke: PIO 14% (penzijsko i invalidsko osiguranje), zdravstveno osiguranje 5,15% i osiguranje za slučaj nezaposlenosti 0,75%. Stope su propisane članom 44 ZDOSO. Član 44 ZDOSO (Sl. glasnik RS br. 84/2004 — 6/2026)

Bitno: doprinosi zaposlenog se obračunavaju na osnovicu za doprinose, ne na neumanjenu bruto 1 platu. Osnovica je u načelu jednaka bruto 1, ali je ograničena rasponom 51.297 – 732.820 RSD (videti naredna dva pasusa). Drugim rečima: doprinosi se računaju iz drugog broja nego porez. Porez ide na bruto 1 minus 34.221, a doprinosi na bruto 1 koji je „uvučen“ u raspon najniže i najviše osnovice.

PIO doprinosi idu u Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i grade vaš lični penzioni staž. Zdravstveni doprinosi finansiraju RFZO. Doprinos za nezaposlenost odlazi u Nacionalnu službu za zapošljavanje i koristi se za isplatu naknade tokom evidentirane nezaposlenosti. Ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca 2019. (Sl. glasnik RS br. 95/2018) ne tiče se zaposlenog — vaš deo od 0,75% nastavlja da postoji.

Doprinosi poslodavca — 15,15%

Pored bruto 1 koji ide u ugovor i u obračunski listić, poslodavac dodatno plaća doprinose na teret poslodavca — i ti se doprinosi NE oduzimaju iz vaše plate, već su odvojen trošak za firmu. Ukupna stopa je 15,15% i obuhvata PIO 10% i zdravstveno osiguranje 5,15%. Doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca više nema — ukinut je 1.1.2019. po Sl. glasniku RS br. 95/2018. Član 44 (ukidanje stavkog 0,75%) ZDOSO (Sl. glasnik RS br. 95/2018)

Bruto 2 (ukupan trošak poslodavca) je zato bruto 1 plus osnovica × 15,15%. Za prosečnu platu od 146.564 RSD bruto 1, doprinosi poslodavca su 22.205 RSD, pa je bruto 2 168.769 RSD — što znači da poslodavac za prosečnu platu izdvaja 15,15% više od onoga što piše u ugovoru. Kod plata blizu minimalne osnovice doprinosa, ova razlika postaje vidno bolnija — npr. kod bruto 1 od 30.000, osnovica za doprinose poslodavca je obavezno 51.297, pa doprinosi iznose 7.771,5 RSD i bruto 2 je 37.771,5 RSD (skoro 26% više od bruto 1).

Najniža mesečna osnovica — 51.297 RSD

Doprinosi se ne računaju na bilo koju platu — postoji minimum ispod kog osnovica ne sme pasti, čak ni ako je stvarna bruto plata niža. Za 2026. godinu, najniža mesečna osnovica je 51.297 RSD, što odgovara 35% prosečne mesečne zarade za referentni period oktobar 2024 — septembar 2025 (146.564 RSD). Iznos je objavljen u Sl. glasniku RS br. 112/2025 od 12.12.2025. i primenjuje se od 1.1. do 31.12.2026. Čl. 36–38 ZDOSO (Sl. glasnik RS br. 112/2025)

Praktična posledica: ako je bruto 1 plata, recimo, 30.000 RSD, doprinosi se ipak računaju kao da je bruto 51.297. Razliku između stvarne plate i minimalne osnovice za doprinose plaća poslodavac. To je razlog zbog koga zapošljavanje radnika sa bruto 1 ispod 51.297 nije „jeftinije“ — fiksni minimum ispod kog doprinosi ne padaju izjednačava obračun za sve niske zarade. Minimalna cena rada za 2026. (371,00 RSD neto po radnom času, oko 65.296 RSD neto za 176 radnih sati po Sl. glasniku RS br. 78/2025) u bruto izrazu prelazi 79.000 RSD, pa je za radnike na minimalcu osnovica jednaka bruto plati, ne minimumu.

Najviša mesečna osnovica — 732.820 RSD

Sa druge strane, postoji i gornji prag — 732.820 RSD mesečno (5× prosečna mesečna zarada za referentni period) — iznad kog se doprinosi više ne obračunavaju. Iznos je takođe iz Sl. glasnika RS br. 112/2025 i primenjuje se po čl. 42 ZDOSO kao najviša mesečna osnovica za sva tri socijalna doprinosa. Član 42 ZDOSO (Sl. glasnik RS br. 112/2025)

Praktična posledica: ako vam je bruto 1 850.000 RSD, doprinosi se računaju samo na 732.820, ne na 850.000 — a porez na dohodak (10%) ide na celu razliku iznad neoporezivog (850.000 − 34.221). Efektivna stopa odbitaka kod visokih plata zato pada — što je bruto viši iznad gornjeg praga, to je procenat neta u odnosu na bruto bliži 90%, naspram tipičnih 72-75% kod plata u srednjem rasponu. Godišnji porez na dohodak građana po čl. 87 ZPDG ipak „dohvata“ visoke prihode preko godišnjeg progresivnog dela (videti odeljak „Rokovi i obaveze“).

Bruto 2 — ukupan trošak poslodavca

Konačno, bruto 2 nije „treća vrsta plate“ — to je računovodstvena kategorija koja prikazuje koliko poslodavac stvarno izdvaja po zaposlenom. Formula je jednostavna: bruto 2 = bruto 1 + osnovica × 15,15%. Kad poslodavac kaže „taj radnik me košta 200.000“ — misli na bruto 2, ne na bruto 1. Kad kandidat u pregovorima čuje „nudimo 150.000“ — pita se da li je bruto 1 ili neto, jer su to potpuno različite brojke. Standardna profesionalna higijena u Srbiji je da se u oglasima i ugovorima zarada navodi kao bruto 1 (ugovorna brojka), a poslodavac u svojoj internoj kalkulaciji uvek gleda bruto 2.

PPP-PD obrazac — pojedinačna poreska prijava

Za svaku isplatu zarade, poslodavac podnosi PURS-u Pojedinačnu poresku prijavu za porez i doprinose (PPP-PD) elektronski, preko portala ePorezi. Prijava je obavezna pre ili istovremeno sa isplatom plate, i sadrži obračun po zaposlenom — bruto 1, osnovicu za doprinose, porez, sve tri doprinosne stavke i bruto 2. PPP-PD generiše uplatne naloge na koje se istog dana uplaćuju iznosi. Sl. glasnik br. 99/2013 sa izmenama Pravilnik o sadržini PPP-PD

Praktično: prvo je dan isplate plate (npr. 5. u mesecu za prethodni mesec po standardnom kolektivnom ugovoru); na taj dan se podnosi PPP-PD i istog dana uplaćuju porez i doprinosi. Ako poslodavac kasni sa isplatom plate, PURS i dalje zahteva PPP-PD najkasnije do kraja narednog meseca, sa obračunom na najnižoj osnovici doprinosa za 2026 (51.297 RSD) — što znači da firma ne može „izbeći“ uplatu doprinosa pukim odlaganjem isplate.

Rokovi isplate zarade

Po čl. 110 Zakona o radu, zarada se isplaćuje najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec, ako kolektivni ugovor ili ugovor o radu ne propisuje raniji rok. U praksi, većina poslodavaca isplaćuje platu između 5. i 15. u mesecu za prethodni mesec, što pokriva i raniju i kasniju varijantu unutar zakonskog limita. Kašnjenje preko zakonskog roka osnov je za podnošenje tužbe ili obaveštavanje inspekcije rada, i ulazi u režim obračuna zatezne kamate po čl. 75 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (referentna stopa NBS + 10 p.p. godišnje).

PPP-PO godišnja potvrda

Do 31. januara svake godine, poslodavac izdaje zaposlenima godišnji PPP-PO obrazac — potvrdu o obračunatim i plaćenim porezima i doprinosima za prethodnu kalendarsku godinu. Potvrda zaposlenom služi kao osnov za godišnju poresku prijavu (ako prelazi prag) i za poreski kredit u zemljama sa kojima Srbija ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ako više poslodavaca isplaćivalo zaradu u istoj godini, potreban je PPP-PO od svakog.

Godišnji porez na dohodak građana — PP-GPDG

Najvažnija godišnja obaveza za zaposlene sa visokim primanjima je godišnji porez na dohodak. Ako vam je u 2025. ukupan neto prihod prešao 3× prosečnu godišnju zaradu — 5.439.096 RSD — imate obavezu da podnesete godišnju poresku prijavu PP-GPDG. Iznos se računa od ukupnog neto prihoda iz svih izvora (zarada, autorski ugovori, ugovor o delu, prihod od kapitala, samostalna delatnost) u kalendarskoj godini. Čl. 87, 87a, 88 ZPDG (Sl. glasnik RS br. 109/2025)

Stope su progresivne — 10% na deo neto prihoda između 3× i 6× prosečne (5.439.096 – 10.878.192 RSD) i 15% na deo iznad 6× prosečne. Pre primene stope, oduzimaju se lični odbitak obveznika (725.213 RSD = 40% prosečne godišnje) i odbitak po izdržavanom članu (271.955 RSD = 15% prosečne) — supružnik, dete, roditelj koji živi u istom domaćinstvu i ne ostvaruje sopstveni prihod iznad praga.

Specifičnost za mlađe obveznike: po čl. 87a ZPDG, lice koje je na poslednji dan kalendarske godine za koju se utvrđuje porez imalo manje od 40 godina — dobija dodatnu olakšicu u vidu još jednog prosečnog godišnjeg iznosa (1.813.032 RSD) na prag i progresivne stope. Drugim rečima, mlađi obveznici efektivno imaju 4× umesto 3× kao prag prijave, i 7× umesto 6× kao gornji prag pre primene 15% stope.

Rok za prijavu je 15. maj 2026. za prihode iz 2025; obrazac PP-GPDG podnosi se elektronski preko portala ePorezi. Ako prelazite prag, prijava je obavezna — neprijavljivanje aktivira kazne i zateznu kamatu po ZPPPA. Ako pak ne prelazite prag, prijava nije obavezna; ali vas i dalje mogu pozvati na proveru ako PURS u svojoj evidenciji vidi prijavljeni prihod koji prelazi prag (po PPP-PO potvrdama poslodavaca).