Paušalac, knjigaš ili DOO — koji režim oporezivanja vam odgovara

Šta je paušalno oporezivanje

Paušalno oporezivanje je pojednostavljen režim koji omogućava preduzetnicima da plaćaju fiksni mesečni iznos poreza i doprinosa, umesto da vode pune poslovne knjige i obračunavaju porez na stvarni dohodak. Pravni osnov je u članovima 40, 41 i 42 Zakona o porezu na dohodak građana, koji propisuju ko ima pravo na paušal, kako se utvrđuje paušalna osnovica i u kom roku se podnosi zahtev. Član 40, stav 2 ZPDG (Sl. glasnik RS br. 109/2025)

Logika sistema je da država priznaje da bi tačno obračunavanje stvarnog dohotka kod malih preduzetnika bilo nesrazmerno skupo i administrativno opterećujuće — i za obveznika i za poresku upravu. Zato umesto da se prihod minus rashodi računaju iz stvarnih knjiga, država propisuje pretpostavljenu (paušalnu) osnovicu po šifri delatnosti, opštini i drugim koeficijentima, i na nju primenjuje stopu od 10% (porez na dohodak) i 35,05% (zbirni doprinosi za PIO, zdravstveno i nezaposlenost). Rezultat je rešenje PURS-a sa konkretnim mesečnim iznosom koji ostaje isti tokom cele godine, bez obzira da li ste mesec zatvorili sa 100.000 ili 500.000 RSD.

Kako se određuje paušalna osnovica

Paušalna osnovica nije proizvoljna brojka — utvrđuje se po Uredbi o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje. Početni element je vaša šifra delatnosti iz Klasifikacije delatnosti (KD 2010): programerski rad, dizajn, prevod, frizerski salon i transportna usluga sve imaju različite osnovne paušalne osnovice. Na osnovnu osnovicu se primenjuju korektivni koeficijenti — najznačajniji je opštinski (rad u Beogradu, opštine I kategorije, ima drugačiji koeficijent od rada u manjoj opštini IV kategorije), zatim koeficijent starosti obveznika i broja zaposlenih.

Bitno ograničenje, koje je uvedeno još 2020. godine i nedavno produženo, je da paušalna osnovica iz godine u godinu ne sme porasti više od 10%. Ovaj plafon je važio isprva privremeno, a Uredbom iz decembra 2025. produžen je do kraja 2027. godine — što znači da paušalna obaveza za 2026. i 2027. neće naglo skakati ni ako se prosečna zarada značajno podigne. Praktično, ako je paušalna osnovica za 2025. bila 88.000 RSD, za 2026. ne može biti viša od 96.800 RSD, koliko god opštinski koeficijent ili tablice "računale" više.

Mesečna obaveza paušalca u praksi obično iznosi od oko 18.000 do 45.000 RSD, zavisno od svih ovih faktora. Programer u Beogradu bez zaposlenih često je u rasponu 30.000–42.000 RSD; dizajner u Novom Sadu negde 22.000–32.000; prevodilac u manjoj opštini može biti i ispod 18.000. Kalkulator iznad pretpostavlja da unesete tačan iznos iz svog rešenja PURS — alat ne procenjuje paušalni iznos po šifri jer to zahteva pune opštinske tabele koje nisu javno dostupne u jedinstvenom formatu.

Doprinosi paušalca

Iako paušalni iznos uključuje i porez i doprinose, korisno je razumeti kako su unutar njega raspoređeni — naročito ako želite da procenite koliko vam ide u PIO fond za buduću penziju. Osnovica za doprinose ne može biti niža od najniže zakonske osnovice ni viša od najviše. Za 2026. najniža mesečna osnovica doprinosa iznosi 51.297 RSD, a najviša 732.820 RSD — utvrđene u Sl. glasniku RS br. 112/2025 od 12.12.2025. Čl. 36–38, 42 ZDOSO (Sl. glasnik RS br. 112/2025)

Stope doprinosa za samostalnu delatnost su zbirne (preduzetnik plaća i „deo zaposlenog“ i „deo poslodavca“, pošto je istovremeno i jedno i drugo): PIO 24%, zdravstveno 10,30%, nezaposlenost 0,75% — ukupno 35,05%. Za paušalca je sve ovo „uračunato“ u rešenje, ali za uporedivost sa drugim režimima vodite računa da paušalni iznos koji vam stigne sadrži oba dela (porez 10% i doprinose 35,05%, primenjeno na pretpostavljenu osnovicu).

Mesečni rok plaćanja je do 15. u mesecu za prethodni mesec — kasnije plaćanje povlači zateznu kamatu po referentnoj stopi NBS uvećanoj za 10 procentnih poena godišnje, u skladu sa članom 75 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ovaj rok se ne pomera za vikende ili praznike osim ako 15. nije neradni dan po opštim propisima — tada se pomera na prvi naredni radni dan.

Praktično, kalkulacija u rešenju izgleda ovako: paušalna osnovica (npr. 80.000 RSD) puta 10% daje porez (8.000 RSD), a osnovica puta 35,05% doprinose (28.040 RSD), pa je ukupna mesečna obaveza 36.040 RSD. Ako ste prijavljeni kao zaposleni kod nekog drugog poslodavca i tamo se već uplaćuju doprinosi na puno radno vreme, paušalac obično plaća samo razliku do propisanog minimuma, što značajno smanjuje mesečnu obavezu — često za 60–70%. Detalji ove „duplog statusa“ kalkulacije upisuju se u rešenje PURS i razlikuju se od slučaja do slučaja.

Granica — godišnji prihod do 6.000.000 RSD

Najtvrđa granica paušalnog režima je 6.000.000 RSD ostvarenog prihoda u kalendarskoj godini. Granica se odnosi na ukupan fakturisan i naplaćen prihod, bez obzira da li je primljen sa domaćeg ili inostranog tržišta i bez obzira na vrstu klijenta (pravno lice, fizičko lice, javni sektor). Praktično, prebrojavate sve uplate u toku godine — ako pređete granicu, gubite pravo na paušal. Član 40, stav 2 ZPDG (Sl. glasnik RS br. 109/2025)

Postoje dva tipična načina na koji granica „pada“: (a) prelazak u toku godine — sa 1. januarom naredne godine prelazite na knjigovodstveni režim, uz obavezu da do 31. januara podnesete prijavu PURS-u; (b) ulazak u sistem PDV — od 8 miliona RSD ostvarenog prometa u prethodnih 12 meseci stičete obavezu PDV registracije, što je u praksi često ranije i nezavisan razlog za izlazak iz paušala. Kombinacija dva limita (6M za paušal, 8M za PDV) znači da praktično paušalci sa visokim prihodima moraju paziti i na drugi prag pre nego što ih primarno „ubije“ prvi.

Pažnja na još jednu zamku: limit od 6 miliona RSD odnosi se na prihod, ne na profit. Ako fakturišete 7 miliona ali imate stvarne troškove od 4 miliona (čisti profit 3M), niste „mali“ preduzetnik za poreske svrhe — gubite paušal, jer se prihod broji bruto. Druga zamka je raspodela prihoda kroz godinu: ako u jednom kvartalu fakturišete 5 miliona, a do kraja godine još samo 800.000, ostajete u paušalu jer ukupno niste prešli granicu — ali se PURS može zainteresovati za vašu poslovnu strukturu i tražiti dodatnu dokumentaciju o KPO knjizi i fakturama.

Šta je knjigovodstveni preduzetnik

Knjigovodstveni preduzetnik (poznat i kao "preduzetnik na stvarnom dohotku" ili — uz dodatne uslove — "preduzetnik na ličnoj zaradi") plaća porez i doprinose na osnovu stvarnog profita iz poslovnih knjiga. Pravni osnov je u članovima 31, 32, 33 i daljim odredbama ZPDG, koje regulišu utvrđivanje oporezivog dohotka samostalnih delatnosti. Čl. 31–37v ZPDG (Sl. glasnik RS br. 109/2025)

Mehanika je sledeća: prihod minus stvarni rashodi daje profit; profit umanjen za neoporezivi iznos od 34.221 RSD mesečno predstavlja osnovicu na koju se primenjuje stopa poreza na dohodak od 10%. Doprinosi se obračunavaju zasebno — osnovica je profit, ali ne ispod 51.297 i ne iznad 732.820 RSD; stopa je 35,05% (PIO 24% + zdravstveno 10,30% + nezaposlenost 0,75%). Ako mesec zatvorite sa profitom od 200.000 RSD, doprinosi su 70.100 RSD; ako profit padne na 30.000, doprinosi se i dalje računaju na minimalnu osnovicu od 51.297 (≈17.980 RSD).

Knjigovodstveni režim je obavezan za delatnosti izričito izuzete iz paušalnog oporezivanja — računovodstvene i revizorske usluge, advokatura, određene zdravstvene i veterinarske usluge, trgovina na malo van pokretne radnje, ugostiteljstvo i još neke. Takođe je obavezan kad pređete granicu od 6 miliona RSD ili kad iz nekog razloga (npr. propušten rok za zahtev) ne dobijete paušalno rešenje. U praksi, knjigovodstveni je i optimalan kad imate visoke stvarne troškove — agencija sa 4 zaposlena, mali proizvođač, vlasnik kafića, prevozno preduzeće. Tu paušal često ne bi pokrivao realne rashode, pa je knjigovodstveni matematički povoljniji, čak i sa svojim administrativnim troškovima.

Posebna podvrsta — preduzetnik na ličnoj zaradi — uveden je za preduzetnike koji žele da sami sebi „obračunavaju platu“ i tako imaju jasniju razdvojenost ličnog i poslovnog dela. U tom režimu, „lična zarada“ se tretira kao zarada zaposlenog (porez 10% i doprinosi 19,9% zaposlenog + 15,15% poslodavca, na osnovicu između 51.297 i 732.820 RSD), a preostala dobit preduzetničke radnje oporezuje se po režimu samostalne delatnosti. Ova varijanta je administrativno kompleksnija ali u nekim scenarijima poreski povoljnija od klasičnog knjigovodstvenog modela — naročito kad je dobit izrazito fluktuirajuća. Razgovor sa knjigovođom o tome da li vam ima smisla biranje ovog podrežima vredi vremena.

Šta je DOO i kada ima smisla

Društvo s ograničenom odgovornošću (DOO) je pravno lice osnovano po Zakonu o privrednim društvima. Za razliku od preduzetnika, DOO je odvojeno pravno lice — vaša lična imovina je u principu zaštićena od poslovnih dugova firme (otud "ograničena odgovornost"). Minimalni osnivački kapital je samo 100 RSD, a registracija u APR od 1.1.2026. košta 8.000 RSD (Sl. glasnik RS br. 94/2025) i traje 5–7 radnih dana. Član 145 Zakon o privrednim društvima (Sl. glasnik RS br. 36/2011)

Poreski deo: dobit DOO oporezuje se po stopi 15% po članu 39 ZPDPL. Kad vlasnik (rezident Srbije, fizičko lice) povuče dobit kao dividendu, plaća još 15% poreza na dividendu po članu 61 ZPDG. Kombinovana efektivna stopa, na 100 RSD dobiti, ide ovako: 15 RSD odlazi na porez na dobit, ostaje 85 RSD; od 85 RSD odlazi 12,75 RSD na porez na dividendu, ostaje 72,25 RSD neto u rukama vlasnika — efektivno 27,75% ukupnog poreskog tereta. Za nerezidente stopa poreza na dividendu je 20% (efektivno 32%), a za vlasnike iz preferencijalnih jurisdikcija (ofšor) 25% (efektivno 36,25%). Čl. 39, 40 ZPDPL (Sl. glasnik RS br. 94/2024)

Treba dodati i fiksni trošak: DOO mora imati direktora, koji po Zakonu o privrednim društvima i ZDOSO mora primati platu — najmanje na minimalnoj osnovici doprinosa. To znači bruto 1 od 51.297 RSD i ukupan trošak (bruto 2) od oko 59.068 RSD mesečno za direktora, čak i ako firma za taj mesec nema prihod. Ovaj fiksni trošak, plus knjigovodstvene usluge (obično 8.000–25.000 RSD mesečno), pravi razliku zašto DOO retko ima smisla pri niskim prihodima.

DOO ima smisla kad prihodi pređu 4 miliona RSD godišnje, kad radite sa korporativnim klijentima koji preferiraju saradnju sa pravnim licima, kad zapošljavate ekipu, kad planirate reinvestiranje (zadržane zarade ne podležu trenutnom porezu na dividendu) ili kad vam je važna zaštita lične imovine zbog rizičnosti delatnosti (npr. izvođački radovi, transport, IT ugovori sa visokim odgovornostima).

Treba znati i šta DOO nije: nije magični način da se izbegnu porezi. Ako godišnje fakturišete 2 miliona RSD i odlučite da osnujete DOO, kombinacija fiksnog troška direktora (oko 700.000 RSD godišnje samo bruto 2), knjigovodstvenih usluga i kombinovane stope od 27,75% obično daje gori rezultat nego paušal koji u istom scenariju iznosi 250.000–350.000 RSD ukupno godišnje. Druga rasprostranjena zabluda je da se „kroz DOO mogu odbiti privatni troškovi“ — naprotiv, neopravdani troškovi (lični auto bez putnih naloga, restoran bez business purpose-a, „reprezentacija“ bez ograničenja) lako postaju problem na poreskoj kontroli. Granica između legitimnog poslovnog troška i privatne potrošnje je tema za knjigovođu i ne treba je rešavati intuitivno.

Kako odlučiti — praktičan okvir

Ako godišnje fakturišete ispod 3 miliona RSD i radite kao samostalna stručna usluga (programer, dizajner, konsultant, prevodilac) sa malim stvarnim troškovima — paušalac je gotovo uvek najpovoljniji. Birajte šifru delatnosti pažljivo i pratite kvartalne prihode da znate kako stojite u odnosu na limit.

Ako fakturišete između 3 i 6 miliona, ulazite u zonu odluke. Razgovarajte sa knjigovođom o tome da li je vredno preći u DOO ranije nego što vas „prinudi“ rast. Ako su vaši stvarni troškovi značajni (preko 30–40% prihoda), knjigovodstveni preduzetnik može biti privlačan kao međukorak. Ako planirate zapošljavanje, rast ekipe ili rad sa velikim klijentima — DOO je verovatno pravi izbor čak i kad matematika za ovu godinu ne ide u njegovu korist.

Preko 6 miliona, paušal nije opcija. Birate između knjigovodstvenog (zadržava se preduzetnička jednostavnost ali oporezivanje na stvarnoj dobiti može biti visoko zbog doprinosa od 35,05%) i DOO (kombinovana stopa 27,75%, ali sa fiksnim troškom direktora i složenijom administracijom). Iznad otprilike 8–10 miliona RSD godišnje, DOO praktično uvek pobeđuje knjigovodstvenog — naročito ako koristite mogućnost zadržavanja zarade umesto pune isplate dividende.