Bruto, neto, bruto 2 — kompletno objašnjenje

Tri reči — bruto, neto, bruto 2 — pokrivaju iste pare iz tri ugla. Zaposleni gleda neto: brojku koja stigne na tekući račun. Poslodavac gleda bruto 2: koliko ga svaka isplata košta. U ugovoru o radu i u obračunskom listiću piše bruto 1: zarada koju ste „dogovorili“. Sve tri brojke su ista plata, prikazana iz tri perspektive — i svaki nesporazum o plati u Srbiji obično dolazi iz toga što sagovornici nesvesno razgovaraju o različitim brojkama.

Ovaj vodič ide kroz cev jednom — od trenutka kad poslodavac dogovori bruto 1, do trenutka kad zaposleni primi neto i kad PURS dobije svoj deo. Koristimo jedan konkretan primer: Marija, dizajnerka u digitalnoj agenciji u Beogradu, bruto 1 = 150.000 RSD. Iznos je odabran jer je iznad najniže osnovice doprinosa i ispod gornje, pa se sve stope primenjuju na pun bruto — najjasniji slučaj za razumevanje.

Primer: bruto 1 = 150.000 RSD za 2026.

Marija je u januaru 2026. potpisala ugovor o radu na neodređeno, sa bruto 1 platom od 150.000 RSD. Poslodavac je u ugovoru naveo bruto 1 — tako se zarade po Zakonu o radu u Srbiji standardno ugovaraju. Sledeća tabela pokazuje šta se dešava sa tih 150.000 RSD od trenutka obračuna do dana isplate.

Tri brojke koje će se ponavljati u ostatku teksta: bruto 1 = 150.000 RSD, neto = 108.572 RSD, bruto 2 = 172.725 RSD. Razlika između bruto 1 i neta — 41.428 RSD — odlazi PURS-u (porez 11.578) i u tri socijalna fonda (PIO 21.000 + zdravstveno 7.725 + nezaposlenost 1.125). Razlika između bruto 1 i bruto 2 — 22.725 RSD — odlazi u dva fonda na teret poslodavca (PIO 15.000 + zdravstveno 7.725). Ukupno: za neto od 108.572 RSD, Marijin poslodavac mesečno izdvaja 172.725 RSD — to je 59% više od onoga što Marija primi.

Bruto 1 — ugovorna polazna plata

Bruto 1 je iznos zarade koji se navodi u ugovoru o radu, u rešenju o zaradi i u svakom obračunskom listiću. To je polazna brojka iz koje se rade svi naredni odbici. Po Zakonu o radu, bruto 1 obuhvata osnovnu zaradu po radnom mestu, dodatak za minuli rad (najmanje 0,4% osnovne zarade po godini staža kod istog ili povezanog poslodavca, čl. 108 ZoR), naknade za rad noću, prekovremeni i rad praznikom, i — što često iznenađuje — topli obrok i regres.

Topli obrok i regres su do 1.1.2019. imali poseban neoporezivi tretman; izmenama ZPDG (Sl. glasnik RS br. 95/2018) ovaj tretman je ukinut, pa danas obe komponente ulaze u zaradu i obračunavaju se isto kao osnovna plata. Praktično: ako poslodavac na obračunskom listiću razdvaja „osnovna zarada 120.000 + topli obrok 20.000 + regres 10.000“, to je samo statističko prikazivanje — sva tri reda se sabiraju u bruto 1 od 150.000 i tek na to se primenjuju porez i doprinosi.

Neoporezivi 34.221 RSD — prvi odbitak

Pre nego što se primeni stopa poreza na zaradu, država iz bruto 1 plate „skida“ neoporezivi mesečni iznos. Za 2026. godinu taj iznos je 34.221 RSD za puno radno vreme. Iznos je usklađen po čl. 12a ZPDG i objavljen u Sl. glasniku RS br. 6/2026. Član 15a ZPDG (Sl. glasnik RS br. 6/2026 od 23.01.2026)

Logika je jednostavna — minimalni nivo zarade, otprilike na nivou egzistencijalnog minimuma, oslobođen je poreza na dohodak. Pravilo se primenjuje SAMO na porez, ne na doprinose. Ako je bruto 1 jednak ili ispod 34.221 RSD, porez je 0; ali doprinosi se i dalje računaju, na minimalnu osnovicu od 51.297 RSD. Drugim rečima, „nemam dovoljno da plaćam porez“ ne znači „nemam doprinose“.

Za skraćeno radno vreme, neoporezivi se srazmerno umanjuje. Pola radnog vremena = 17.110,50 RSD; tri četvrtine = 25.665,75 RSD. Marija u našem primeru radi puno radno vreme, pa za nju koristimo pun iznos 34.221 RSD.

Porez na dohodak 10% — odbija ga poslodavac

Stopa poreza na zarade je 10% i propisana je čl. 16 ZPDG. Stopa nije progresivna — bez obzira da li je vaš bruto 1 50.000 ili 800.000 RSD, na deo iznad neoporezivog iznosa primenjuje se ista stopa. Član 16, stav 1 ZPDG (Sl. glasnik RS br. 24/2001 — 109/2025)

Za Mariju: (150.000 − 34.221) × 10% = 11.577,90 ≈ 11.578 RSD. Poslodavac ovaj iznos automatski obračunava, odbija iz bruto 1 i istog dana kad isplaćuje platu uplaćuje na uplatni račun PURS-a. Marija u svom obračunu ne radi ništa — porez je „povučen sa izvora“ pre nego što novac napusti firmu.

Progresivnost srpskog sistema postoji, ali ne na mesečnom nivou — realizuje se kroz godišnji porez na dohodak građana po čl. 87 ZPDG. Za Mariju sa bruto 1 = 150.000 RSD i godišnjom zaradom oko 1,8M neta, godišnji porez se NE aktivira; prag je 5.439.096 RSD neto za prihode iz 2025. Detalji o godišnjem porezu su u zasebnom vodiču.

Doprinosi zaposlenog 19,90% — tri stavke

Pored poreza, iz bruto 1 plate odbijaju se i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje koji terete zaposlenog. Ukupna stopa je 19,90% i deli se na tri fonda: PIO 14% (penzijsko i invalidsko osiguranje), zdravstveno 5,15% i nezaposlenost 0,75%. Stope su propisane čl. 44 ZDOSO. Član 44 ZDOSO (Sl. glasnik RS br. 84/2004 — 6/2026)

Za Mariju: 150.000 × 19,90% = 29.850 RSD ukupno (PIO 21.000 + zdravstveno 7.725 + nezaposlenost 1.125). Za razliku od poreza, doprinosi se NE umanjuju za neoporezivi iznos — računaju se na pun bruto 1, sve dok bruto 1 ostaje u rasponu najniže (51.297 RSD) i najviše osnovice (732.820 RSD) za 2026. Čl. 36–38, 42 ZDOSO (Sl. glasnik RS br. 112/2025)

Praktično, ovih 29.850 RSD finansira tri stvari: vašu buduću penziju (PIO 14%), vaše zdravstveno osiguranje (RFZO 5,15%) i naknadu tokom evidentirane nezaposlenosti (NSZ 0,75%). Ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca 2019. (Sl. glasnik RS br. 95/2018) ne menja vaš deo od 0,75% — on i dalje postoji.

Doprinosi poslodavca 15,15% — odvojen trošak

Pored bruto 1 koji ide u ugovor, poslodavac dodatno plaća doprinose na teret poslodavca — i ti se doprinosi NE oduzimaju iz vaše plate, već su odvojen trošak za firmu. Ukupna stopa je 15,15% i obuhvata PIO 10% i zdravstveno 5,15%. Doprinos za nezaposlenost na teret poslodavca ukinut je 1.1.2019. Izmene čl. 44 ZDOSO (Sl. glasnik RS br. 95/2018)

Za Mariju: 150.000 × 15,15% = 22.725 RSD (PIO 15.000 + zdravstveno 7.725). Ovaj iznos ide pored bruto 1, na osnovu istog PPP-PD obračuna. Marija u obračunskom listiću ovo NE vidi kao odbitak — vidi ga samo poslodavac u svom budžetskom prikazu.

Bruto 2 — pun trošak poslodavca

Bruto 2 nije „treća vrsta plate“ — to je računovodstvena kategorija koja prikazuje koliko poslodavac stvarno izdvaja po zaposlenom. Formula: bruto 2 = bruto 1 + osnovica × 15,15%. Za Mariju: 150.000 + 22.725 = 172.725 RSD.

Kad poslodavac u internom budžetu kaže „taj radnik me košta 170 hiljada“ — misli na bruto 2. Kad kandidat u oglasu vidi „nudimo 150.000“ — gotovo sigurno gleda bruto 1, što znači da je poslodavčev pun trošak ~173.000 RSD. Razlika između bruto 2 i neta — 64.153 RSD u Marijinom slučaju — predstavlja sve poreze i doprinose koje poslodavac uplati za jednu mesečnu isplatu.

PPP-PD obrazac — šta poslodavac predaje do 5. u mesecu

Za svaku isplatu zarade, poslodavac elektronski podnosi PURS-u Pojedinačnu poresku prijavu za porez i doprinose (PPP-PD) preko portala ePorezi. Prijava se podnosi pre ili istovremeno sa isplatom, i generiše uplatne naloge na koje se istog dana uplaćuju porez i doprinosi. Sl. glasnik RS br. 74/2013 sa izmenama Pravilnik PPP-PD

Praktičan kalendar: Marija prima januarsku platu 5. februara. Tog dana poslodavac u portalu ePorezi unosi obračun za januar (bruto 1, osnovicu doprinosa, sve stavke poreza i doprinosa, bruto 2), generiše uplatne naloge i izvršava uplate na propisane uplatne račune. Iznos koji Marija primi na tekući račun je rezultat ovog obračuna, umanjen za sve što je tog dana uplaćeno PURS-u, RFPIO-u, RFZO-u i NSZ-u.

Ako poslodavac kasni sa isplatom, PURS i dalje zahteva PPP-PD najkasnije do kraja narednog meseca, sa obračunom na najnižoj osnovici doprinosa za 2026 (51.297 RSD). Drugim rečima, firma ne može „izbeći“ uplatu doprinosa pukim odlaganjem isplate. Čl. 41 ZPPPA

Pored PPP-PD-a, do 31. januara svake godine poslodavac izdaje zaposlenima PPP-PO obrazac — godišnju potvrdu o obračunatim i plaćenim porezima i doprinosima za prethodnu kalendarsku godinu. PPP-PO je osnov za podnošenje godišnje poreske prijave (ako prelazite prag) i za poreski kredit u zemljama sa kojima Srbija ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Pravni izvori

• ZPDG, čl. 13–16: definicija zarade i stopa poreza 10%. Čl. 13–16 ZPDG (Sl. glasnik RS br. 24/2001 — 109/2025)
• ZPDG, čl. 15a: neoporezivi iznos i godišnje usklađivanje. Član 15a ZPDG (Sl. glasnik RS br. 6/2026)
• ZDOSO, čl. 44: stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Član 44 ZDOSO (Sl. glasnik RS br. 84/2004 — 6/2026)
• ZDOSO, čl. 36–38, 42: najniža (51.297) i najviša (732.820) mesečna osnovica doprinosa za 2026. Čl. 36–38, 42 ZDOSO (Sl. glasnik RS br. 112/2025)
• Zakon o radu, čl. 108, 110, 118: minuli rad, isplata zarade i topli obrok. Čl. 108, 110, 118 ZoR
• Pravilnik o PPP-PD obrascu: sadržina i rok pojedinačne poreske prijave. Sl. glasnik RS br. 74/2013 sa izmenama Pravilnik PURS