Otpremnina, otkaz, godišnji odmor — kako se isplaćuje i oporezuje

U srpskom radnom pravu, kraj radnog odnosa nije jedan događaj nego paket isplata. Pored poslednje plate, zaposleni najčešće ima pravo na otpremninu, na novčanu naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, a u nekim slučajevima i na naknadu zbog neisplaćenih zarada ili regresa. Svaka stavka ima svoje pravilo, svoj neoporezivi deo i svoju šifru prihoda u PPP-PD obrascu — i sve mora biti uplaćeno najkasnije na dan isplate.

Konkretan primer kroz koji ide ovaj vodič: Stefan, knjigovođa u maloj firmi u Novom Sadu, 8 godina staža kod istog poslodavca, prosečna mesečna bruto zarada poslednja tri meseca 110.000 RSD. Firma ukida njegovo radno mesto kao tehnološki višak. Stefan ima pravo na otpremninu po čl. 158 ZoR i na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor (12 dana koje nije iskoristio tokom 2026). Računamo svaku stavku, neoporezivi deo i šta poslodavac uplaćuje PURS-u.

Kada se otpremnina obavezno isplaćuje

Zakon o radu razlikuje nekoliko situacija u kojima poslodavac mora da isplati otpremninu. Najčešće se misli na otkaz zbog prestanka potrebe za radom (tehnološki, ekonomski ili organizacioni viškovi) — članovi 179, stav 5, tačka 1 i čl. 158 ZoR. Pored toga, otpremnina je obavezna i kod odlaska u penziju (čl. 119 ZoR — najmanje dve prosečne zarade) i kod raskida ugovora po sili zakona u slučaju gubitka radne sposobnosti. Čl. 158, 179 Zakon o radu (Sl. glasnik RS br. 24/2005 — 113/2017)

Otkaz koji daje sam zaposleni (otkaz ugovora od strane zaposlenog), kao i otkaz zbog povrede radne discipline ili kao posledica disciplinske mere — NE povlače obavezu otpremnine. Zato se kod sporazumnog raskida obično pažljivo gleda formulacija: ako u rešenju piše „sporazumni raskid“ bez razloga tehnološkog viška, otpremnina nije obavezna i postaje pitanje pregovora.

Posebna situacija je otpremnina propisana kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu. Mnogi poslodavci u javnom sektoru i veće privatne firme imaju kolektivne ugovore koji propisuju veću otpremninu od zakonskog minimuma. ZoR u čl. 158, stav 1 izričito kaže da je propisani iznos minimalni — kolektivni ugovor ili ugovor o radu mogu predvideti veći iznos, ali ne i manji.

Formula po čl. 158 ZoR — trećina zarade po godini staža

Otpremnina za otkaz zbog tehnoloških viškova obračunava se kao trećina prosečne mesečne bruto zarade zaposlenog za poslednja tri meseca, pomnoženo sa brojem punih godina rada kod istog ili povezanog poslodavca. Pisano matematički:

otpremnina = (prosečna bruto za 3 meseca / 3) × broj punih godina staža

Ključna su dva detalja koji izazivaju spor u praksi. Prvo: „prosečna zarada za poslednja tri meseca“ je bruto, ne neto, i odnosi se na zarade koje su isplaćene (ne ugovorene) — što znači da bonusi, prekovremeni rad i topli obrok koji su ušli u bruto 1 obračunski listić ulaze u prosek. Drugo: „pune godine staža kod istog poslodavca“ ne uključuju delove godine. Zaposleni sa 7 godina i 11 meseci staža dobija otpremninu za 7, ne za 8 godina — i ovo je čest pravni spor kod zaposlenih kojima fali nekoliko nedelja do nove pune godine. Čl. 158, stav 2 Zakon o radu (Sl. glasnik RS br. 24/2005 — 113/2017)

Posebno za povezane poslodavce: ako je zaposleni preraspoređen iz jedne firme u drugu firmu istog vlasnika ili iste grupe, godine staža se sabiraju. Ovo se često zaboravlja kod akvizicija — kad jedna firma pripoji drugu, zaposleni iz pripojene firme zadržavaju pravo na otpremninu po ukupnom stažu, ne samo po stažu kod preuzimaoca.

Primer: Stefan — 8 godina staža, bruto 110.000 RSD

Stefan je radio 8 godina i 4 meseca u istoj firmi. U poslednja tri meseca njegova bruto 1 zarada bila je 108.000 RSD, 110.000 RSD i 112.000 RSD — što daje prosek od 110.000 RSD. Kompanija ga proglasila tehnološkim viškom 31. marta 2026. Sledeća tabela prikazuje kompletan obračun otpremnine i poslednje plate.

Otpremnina od 293.333 RSD je u Stefanovom slučaju u celini neoporeziva — neoporezivi prag iz čl. 9 ZPDG (videti sledeću sekciju) je vezan za prosečnu zaradu u Republici, a ne za Stefanovu zaradu, i u 2026. godini iznosi neuporedivo više od 293.000. Doprinosi se na otpremninu po čl. 158 ZoR ne plaćaju, jer prema čl. 13 ZDOSO osnovica za doprinose obuhvata zaradu i naknadu zarade — otpremnina pri otkazu zbog tehnoloških viškova nije zarada u zakonskom smislu i izostavlja se iz osnovice.

Neoporezivi deo otpremnine — čl. 9, stav 1, tačka 9 ZPDG

Zakon o porezu na dohodak građana u članu 9, stav 1, tačka 9 propisuje da je otpremnina pri otkazu zbog tehnoloških viškova neoporeziva do iznosa koji je određen zakonom — odnosno do iznosa po formuli iz čl. 158 ZoR. Drugim rečima: ako poslodavac isplati tačno iznos po zakonu (kao što je Stefanu), porez se ne plaća. Ako isplati više (npr. po kolektivnom ugovoru ili kao dobrovoljnu doplatu), deo iznad zakonskog minimuma oporezuje se po stopi 10% — ali se i dalje ne plaćaju doprinosi. Član 9, stav 1, tačka 9 ZPDG (Sl. glasnik RS br. 24/2001 — 109/2025)

Praktično: ako Stefanov poslodavac u znak dobre volje doda još 100.000 RSD preko zakonskog iznosa, na tih dodatnih 100.000 plaća se samo porez 10% = 10.000 RSD. Stefan na ruke dobija 90.000 RSD od dodatka, plus svojih 293.333 RSD neoporezive otpremnine — ukupno 383.333 RSD neto za otpremninu od 393.333 RSD bruto. Efektivna stopa: 2,5%.

Pažnja na otkaze koji nisu „tehnološki višak“: ako poslodavac isplati otpremninu kod sporazumnog raskida ili otkaza koji ne potpada pod čl. 179, st. 5, t. 1 ZoR — neoporezivi tretman po čl. 9 ZPDG se NE primenjuje. Tada se cela isplata tretira kao zarada: porez 10% i doprinosi 19,90% + 15,15%. Razlika je značajna: ista isplata od 293.333 RSD bi u tom slučaju donela neto od oko 209.000 RSD umesto 293.333 RSD. Detalji o oporezivanju zarade su u zasebnom vodiču.

Otpremnina za odlazak u penziju — najmanje dve prosečne

Pored otpremnine zbog tehnoloških viškova, ZoR u čl. 119, stav 1, tačka 1 propisuje obavezu otpremnine i pri odlasku u penziju. Iznos je najmanje dve prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjim objavljenim podacima RZS. Za 2026. godinu, prema februarskoj objavi RZS, prosečna bruto zarada je 160.067 RSD, što znači da je minimalna otpremnina za odlazak u penziju približno 320.134 RSD bruto. Član 119, stav 1, tačka 1 Zakon o radu (Sl. glasnik RS br. 24/2005 — 113/2017) Prosečna zarada — februar 2026 RZS

Pravilo je najmanje dve prosečne — kolektivni ugovori u javnom sektoru često propisuju tri ili više prosečnih zarada (npr. kolektivni ugovori za prosvetu i zdravstvo idu i do pet plata). Privatne firme uglavnom ostaju na zakonskom minimumu, osim ako ugovor o radu eksplicitno propisuje veći iznos.

Poreski tretman je isti kao kod otpremnine za tehnološki višak: do iznosa po zakonu — neoporezivo. Doprinosi se ne plaćaju. Veliki bonus tipičan za odlazak u penziju („zlatni padobran“ od pola godine zarade) iznad zakonske obaveze tretira se kao zarada — porez 10% i, kod ovakve doplate, oporezuje se i kao osnovica za doprinose ako je isplaćena u radnom odnosu pre dana penzionisanja.

Naknada za neiskorišćeni godišnji odmor

Ako zaposleni u trenutku prestanka radnog odnosa nije iskoristio sve dane godišnjeg odmora na koje ima pravo za tekuću godinu, poslodavac je dužan da mu isplati novčanu naknadu — Zakon o radu, čl. 76. Naknada se obračunava kao prosečna dnevna zarada za poslednja tri meseca pomnožena sa brojem neiskorišćenih dana. Član 76 Zakon o radu (Sl. glasnik RS br. 24/2005 — 113/2017)

Za Stefana: prosečna mesečna bruto zarada 110.000 RSD, prosečan radni mesec 22 dana, dnevna bruto zarada 110.000 / 22 = 5.000 RSD. Stefan je za 2026. godinu zaradio pravo na 20 dana godišnjeg odmora (zakonski minimum, čl. 69 ZoR), iskoristio je 8 dana, ostalo mu 12. Naknada: 12 × 5.000 = 60.000 RSD bruto.

Za razliku od otpremnine, naknada za neiskorišćeni godišnji odmor jeste zarada u smislu čl. 105 ZoR i tretira se isto kao redovna mesečna plata: porez 10% (sa neoporezivim 34.221 RSD ako je u istom mesecu i isplaćena redovna zarada — proporcionalno se deli) i puni doprinosi 19,90% + 15,15%.

Praktično: Stefan u martu 2026. dobija svoju redovnu martovsku platu, otpremninu od 293.333 RSD (neoporezivu) i naknadu za 12 dana neiskorišćenog odmora. Tri stavke, tri različita tretmana — i poslodavac mora svaku posebno prikazati u PPP-PD prijavi sa odgovarajućom šifrom prihoda.

PPP-PD prijava — šta poslodavac uplaćuje istog dana

Sve isplate koje terete poslodavca prilikom prestanka radnog odnosa idu kroz isti PPP-PD obrazac (Pojedinačna poreska prijava za porez i doprinose po odbitku) kao i redovne mesečne plate, preko portala ePorezi. Razlika je u šifri vrste prihoda koja se bira za svaku stavku. Sl. glasnik RS br. 74/2013 sa izmenama Pravilnik PPP-PD

• Redovna zarada — šifra prihoda vezana za zaradu, sa primenom neoporezivog iznosa 34.221 RSD na deo iznad osnovice.
• Otpremnina po čl. 158 ZoR — posebna šifra prihoda za neoporezive primanja po čl. 9 ZPDG; bez doprinosa, bez poreza do zakonskog minimuma.
• Naknada za neiskorišćeni godišnji odmor — tretira se kao zarada, sa puno doprinosa i porezom 10%.

Sve uplate (porez i doprinosi) moraju biti izvršene najkasnije na dan isplate zaposlenom. Ako poslodavac kasni sa isplatom otpremnine, PURS i dalje zahteva PPP-PD najkasnije do kraja narednog meseca, a kamata po čl. 75 ZPPPA (referentna stopa NBS + 10 procentnih poena godišnje) teče od dana kad je obaveza trebalo da bude izmirena. Čl. 41, 75 ZPPPA

Posebno za zaposlene koji prelaze prag godišnjeg poreza (5.439.096 RSD neto za 2025. prihode): otpremnina ulazi u obračun godišnjeg dohotka samo u onom delu koji je oporeziv (preko zakonskog minimuma). Neoporezivi deo po čl. 9 ZPDG ne ulazi u godišnji prag. Detalji o godišnjem porezu i pragovima su u zasebnom vodiču.

Pravni izvori

• Zakon o radu, čl. 158: formula otpremnine za otkaz zbog tehnoloških viškova. Član 158 ZoR (Sl. glasnik RS br. 24/2005 — 113/2017)
• Zakon o radu, čl. 119: otpremnina za odlazak u penziju (najmanje dve prosečne zarade u RS). Član 119 ZoR (Sl. glasnik RS br. 24/2005 — 113/2017)
• Zakon o radu, čl. 179, stav 5, tačka 1: otkaz zbog prestanka potrebe za radom. Član 179, stav 5 ZoR (Sl. glasnik RS br. 24/2005 — 113/2017)
• Zakon o radu, čl. 76: naknada za neiskorišćeni godišnji odmor. Član 76 ZoR (Sl. glasnik RS br. 24/2005 — 113/2017)
• ZPDG, čl. 9: neoporeziva primanja u vezi sa radom — uključuje otpremninu po zakonskom iznosu. Član 9 ZPDG (Sl. glasnik RS br. 24/2001 — 109/2025)
• ZDOSO, čl. 13: zarada i naknada zarade kao osnovica doprinosa — otpremnina nije osnovica. Član 13 ZDOSO (Sl. glasnik RS br. 84/2004 — 6/2026)
• Pravilnik o PPP-PD obrascu: šifre prihoda za različite isplate prilikom prestanka radnog odnosa. Sl. glasnik RS br. 74/2013 sa izmenama Pravilnik PURS
• RZS — prosečna zarada (februar 2026): bruto 160.067 RSD, neto 116.127 RSD. Statistika zarada RZS